Живот људи у Војводини прати се од почетка неолита. Најстарији трагови на територији општине Нови Бечеј су управо из тог периода. Многа налазишта  на територији наше општине скривају  изузетно значајне трагове сталних људских насеобинаиз периода млађег каменог доба. У нашим крајевима скоро 70 година нису били познати локалитети који припадају палеолиту али  глава мамута са кљовама пронађена је на обали Тисе 1947. године, а њихово изумирање везује се за палеолит. Ови локалитети су још увек недовољно истражени и о њима се још увек мало зна.

Период средњег неолита у нашим крајевима представљен је винчанском и потиском културом. Праисторија Новог Бечеја углавном се везује за потиску културу, јер се простире дуж обала средњег и доњег тока реке Тисе. Потиска култура спада у позно неолитско доба и обухвата северно подручје наше земље са концентрацијом локалитета између река Мориша, Златице и Тисе, све до реке Галацке која чини јужну границу простирања. У познијим фазама ова култура се шири на југ дуж реке Тисе са банатске стране. Насеља потиске културе углавном су подизана на узвишењима како би се заштитила од високих вода.

Неолит је најистраженији период на нашој територији.  За овај период постоје два важна локалитета у непосредној близини Врањева и Новог Бечеја: Матејски Брод и Борђош.

Матејски Брод спада међу важније археолошке локалитете у нашој  општини и до пре 50 година када је било мање археолошких локалитета који су истражени, Матејски Брод је био један од значајнијих за нашу општину. Археолошки локалитет Матејски Брод налази се на око 6 км североисточно од Новог Бечеја, на граници два потеса: Матеј и Шимуђска страна. То је издвојени плато, на самој ивици ниже лесне терасе, елипсастог облика, величине 136×50 метара. На западној страни плато се окомито спушта, прелазећи у бару, остатка некадашњег речног корита Малог Бегеја. Овај археолошки локалитет је неолитско  насеље које припада средњем неолиту потиске културне групе а која датује у периоду од 3.900. до 3.550. године пре наше ере. Локалитет Матејски Брод је рибарско насеље а доказ су пронађене плитке посуде за рибу као и тегови за рибарске мреже. Пронађена оруђа од глине и костију, керамика, угљенисане житарице указују на основну делатност  тадашњег становништва а то је земљорадња и сточарство. Посебно значајна је култна керамика коју чине жртвеници и зооморфни поклоници израђени у облику животињских глава ( бик, птица). Оруђа која су израђена од костију, камена и печене земље ( пљоснате камене секире, шила, спатуле, харпуни…), представљају вредне артефакте овог локалитета.

На археолошком локалитету Борђош пронађено је неколико праисторијских насеља. Између Тараша и Кумана, на левој обали реке Тисе, налази се лесни плато елипсоидног облика који је познат под називима: Борђош, Бурдуш или Бордиош а често се помиње и као Борјашка пуста која је припадала имању Лазара Дунђерског. Једно од насеља лежи на старој обали реке Тисе и припада млађем каменом добу. На њему су откривени предмети потиске и винчанске културе, што нам указује да су се овде мешали елементи двеју суседних култура. Друго насеље на обали Тисе припада бронзаном добу а уз њега је постојало и гробље са урнама. Пре 7.000 година у насељу Борђош људи су живели седелачким начином живота. Куће су биле направљене од земље и дрвета а бавили су се земљорадњом. На њиховим њивама могла се пронаћи једнозрна и двозрна пшеница, јечам, лан, сочиво, грашак. Узгајали су стоку, највише говеда, козе, овце. Лов је и даље био важан извор егзистенције као и риболов. Храну су чували у кућама у великим питосима и лонцима. Грубо ручно рађене посуде користили су за спремање хране, док су примерци луксузне керамике, која је представник потиске културе, посебно чувани као декор.  Посуде и пехари богато украшени мотивима ( имитација текстила), фантастично израђен накит у виду оглица, минђуша, прстења, изузетна вештина обликовања фигура  на антропоморфној пластици само су део блага пронађеног дубоко под земљом. Седећа статуета са посудом једно је од уникатних дела сјајног праисторијског мајстора. Реплике ових артефаката данас се могу видети у Дому културе Нови Бечеј.

Прва археолошка ископавања вршена су у периоду од 1894. до 1895. године под руководством археолога Ендреа Ороса и Иштвана Беркесија из Темишварског музеја. Локалитет је открио свештеник из Араче Сенклараи Еуген. Ископавања су настављена 1903. и 1904. године. Осим неолитског насеља, неколико стотина метара даље, пронађени су остаци насеља из бронзаног доба. Када је 1895. године Тиса пресечена код Борђоша, мањим делом је прокопано праисторијско узвишење. Тада је откривена остава са 38 бронзаних предмета, познатија као Борђошка остава.За сада откривене су три овакве оставе а има их много више на локалитету. Да  је Борђош био занатлијски – металуршки центар у бронзаном добу, доказ је откриће најстарије ваге на Европском тлу, управо на Борђошу.

До 1918. године, предмети пронађени на овом локалитету смештани су у два највећа регионална музеја у Темишвару и Сегедину, касније, налази са терена смештани су у Народни музеј у Београду, Музеј  Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Зрењанину. Археолог – аматер, инжењер Јоца Бакалов из Зрењанина пронашао је изузетне предмете, као што је вага, рало и харпун  а који су достигли светску славу из области археологије. Након дуже паузе, археолози Музеја Војводине у сарадњи са археолозима Института за праисторију и протоисторију Универзитета у Килу ( СР Немачка), показали су интересовање за савремено, мултидисциплинарно научно истраживање Борђоша.  Уз све то, локална власт у Новом Бечеју имала је значајну улогу приликом новијих археолошких испитивања и од 2014. године, међународна археолошка екипа имала је свесрдну подршку општине Нови Бечеј. Тако је 2015. године екипа археолога, приредила мултимедијални изложбу о локалитету Борђош, на којој су приказани оригинални предмети пронађени током археолошких ископавања у предходне две кампање, али и копије предмета које потичу са Борђоша, а које су пронађене ранијих година. На свечаном отварању изложбе послужена су и аутентична неолитска јела под куварском палицом археолошкиње Илдико Медовић. Ова необична јела која потичу из млађег каменог доба, вратила су нас у далеку, далеку прошлост…где смо бар на трен могли замислити у којој храни су уживали наши преци…Изазов на који вреди пристати!

Related Articles

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.