Дворац који је 1842 -46. године саградио племић јерменско – мађарске породице и велики жупан Торонталске жупаније Ласло Карачоњи налази се у Новом Милошеву на некадашњем имању у Беодри. Дворац Карачоњи убраја се у тип пољских двораца који су били карактеристични за дворце који су грађени ван насеља. Био је окружен економским зградама, коњушницама, магацинима, шталама као и објектима у којима су становали надничари и послуга са имања. Иако је саграђен као објекат за становање, он је уједно био и централа из које се управљало имањем. Грађен је у класицистичком стилу који је био препознатљив за оно доба, издужене је правоугаоне основе са приземљем и спратом. На главној фасади налазе се плитки ризалити који се завршавају тимпанонима. Дубоки трем налази се у средишњем делу фасаде са стубовима са стране, док су на спратном делу коринтски стубови са архитравом, фризом и троугаоним тимпаноном. Овај дворац грађен у руралном стилу, бива напуштен пред крај Првог светског рата.  Аладар Карачоњи, праунук Ласла Карачоњија, никада се више није вратио на имање јер није желео како списи наводе, да ужива у старој слави породице. Након рата 1919. године у дворац се уселио гдин. Розђанко припадник белогардејаца и некадашњи председник Четврте руске думе. Као пријатељ породице Карађорђевић, живео је у дворцу до 1922. године. Након тога следи аграрна реформа, када је део земљишта предат сељацима, да би 1938. године овај дворац био продат општини Беодра. Једно време у објекту се налазила основна школа, потом душевна болница за време Другог светског рата а након тога постаје Дом за децу палих бораца. Судбина је хтела да се овај објекат користи и као Дом који је смештао “беспризорну женску децу” а 1960. године поново постаје Основна школа “Милош Попов”. 1980. године у дворац се усељава  фабрика  детерџената “Хином” и све до 2000. године функционише као фабрички простор. На жалост задњих деценија, дворац је напуштен и нема своју намену. Срећне околности су да је дворац ипак донекле сачуван, да и овако руиниран фасцинантно изгледа и мами погледе посетилаца. Оно што данас можемо чути о овој велепоседничкој породици, богатој историји ове породице и насељеног места уопште, вреди пажње.

У XVIII  веку из Трансилваније је дошла породица Карачоњи право у Банат. Од кнеза намесника у Трансилванији, породица Карачоњи добија племићку титулу и тако крунисани, долазе у Банат и стичу огромно богатство као и друштвено и политичко признање. Као први банатски земљопоседник, помиње се Богдан Карачоњи. Он 1781. године, када су се продавали турски спахилуци по Банату, за 103.000 форинти купио Ново Милошево (на мађарском Беодра) и имену додао одредницу од Беодре. С обзиром да је породица имала племићку титулу, она је више пута мењала свој грб, додавајући разне породичне ознаке. Тако је настао врло сложен породични грб грофовске породице који садржи приказе: сирене, вола са златним роговима, медведа који држи златни мач и пантера који се пропиње. Сада се овај комплексни грб може видети на крипти католичке цркве у Новом Милошеву као и на витражу на некадашњој згради зрењанинске жупаније.

Карачоњијеви су имали огромне поседе, у Торонталској Жупанији имали су десет насеља под управом, а и значајне територије по: сремској, тимишкој и пештанској жупанији. Велепоседничка резиденција Ласла Крачоњија, својом величином и елементима градње ( калсицизам са елементима роматицизма), издваја се од осталих здања тог времена. Уз централну зграду на имању и околне економске зграде, које представљају једну неодвојиву целину са дворцем, поседу припада и велико спремиште за жито на спрат са архитектонски уређеним стубовима и забатом а на капији од кованог гвожђа стоји година 1834. Најзанимљивији део некадашњег амбара, локално познатог као котарка, је дрвена конструкција која још увек почива на оригиналној потпори. Данас је на овом месту поникао историјско – етнографски музеј “Котарка” који још увек чува остатке некадашњег намештаја, покућства, одежде, балских хаљина, одежда лакеја и још много тога што је остало у аманет из давних времена.

 Два огромна дворца красила су насељено место Беодру ( Ново Милошево). Два рођака Карачоњијеви, градили су га истовремено и готово као ривали надметали се у богатству и раскоши ова два здања.  На жалост један дворац више не постоји и то резиденција Лајоша Карачоњија која је грађена 1857. године. Лајошев син, Гвидо Карачоњи постао је најпознатији члан ове  породице. Изузетно је ценио и многа блага улагао у развој уметности и културе тадашњег доба. Као познати мецена великим уметницима и научницима остао је упамћен као највећи добротвор Беодрански. Његови синови су касније наследили тај дворац, Аладар и Јене.  Документи кажу да је дворац ненасељен већ од 1912.године да би 1932. године био срушен од стране тадашњег власника, српског предузетника, који је желео брзу и лаку зараду.

Срећом други дворац остао је на старом месту, а као споменик културе од великог значаја, данас заузима посебно место на туристичкој мапи наше општине.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.