Документа кажу да је још 1758. године постојала црква у селу Бочар. Најмање село новобечејске општине имало је цркву саграђену од печене цигле са дрвеним торњем. Садашња православна црква посвећена је Сабору светог архангела Гаврила и највероватније је изникла на темељима старе цркве.

1814. године у центру насеља, подигнута је нова православна црква у Бочару. Једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом, издуженим простором наоса и двоспратним звоником, била је некада ограђена оградом од опеке а остаци ограде око порте се могу видети и данас.  Прозорски отвори смештени су у дубоким касетираним нишама. Богато профилисани кровни венац  украшен је орнаментима у виду меандра. Главни портал доминира западним прочељем док се изнад њега уздиже звоник. Украшен је угаоним пиластрима са јонским капителима а покривен је пирамидалном капом. Првобитна барокна капа звоника је уништена у прошлости услед удара грома и замењена је новом која стоји и данас. У другој половини XVIII века настао је иконостас и дрворезбарски радови. Стилске карактеристике барокно рокајних обрађених и позлаћених оквира икона и сликарских дела на којем се виде особине “прелазног стила” доказ су сликарске аутентичности. Година израде као и аутор истих су непознати, али оно што је познато је да је иконостас припадао српској православној цркви у Врањеву и да је 1826. године купљен и пренесен у овај храм. Сматра се да је овај иконостас дело бечкеречких сликара Поповића Димитрија и Теодора. Изнутра црква није осликана али се верује да је некада била.

Конзерваторско – рестаураторски радови на храму су обављени 2006. и 2007. године по налогу Завода за заштиту споменика а реконструисана је 2014. године пред обележавање два века постојања.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.