Новобечејско градитељско наслеђе је разнолико а датира из периода краја XVIII века па до данас. Поред две значајне Просторно културно- историјске целине: Центар Нови Бечеј и Старо језгро Врањева, истичу се и објекти сакралне архитектуре са импозантном архитектуром и завидним богатством културе која на аутентичан начин осликава људе, начин живота и традицију вишенационалне средине. Значајан број, углавном сакралних објеката категорисани су као споменици културе од великог значаја. Један од њих је и манастир – мала црква крај реке Тисе.

Манастир

Мала православна црква – манастир крај Тисе је споменик културе од великог значаја. Извештаји протосинђела Арсенија Радивојевића током визитације сакралних објеката 1758. године казују да је ова мала црква саграђена 1741. године од тврдог материјала, што је у то време била реткост у Банату. Црква је изграђена на месту где је према предању био манастир који су спалили Турци. Капела је подигнута у XВИИ веку у виду једнобродне грађевине са полукружном олтарском апсидом и кулом. Списи сведоче да је на овом месту постојала мала богомоља од плетера или набоја још 1731. године као и сачувани антиминс који и сада постоји у малој цркви. У време Турака, на овом месту постојао је православни манастир, а ово име сачувано је до данас. Протосинђел Арсеније Радивојевић наводи да у Новом Бечеју постоји црква изграђена од цигала „с пет прозора стаклених, двоја врата тишлерских и на њима немачке браве; свод од дасака различитих, бојом молован; црква је патосна циглом; покривена чамовом шиндром; порта ограђена кољем“. Црква је била посвећена светом Николи и имала је два звона. Често су се ови описи подударали са описом велике православне цркве посвећене светом Николи а посебно јер је ова црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Стога је и варошка слава Новог Бечеја Велика Госпојина. Документи ипак доказују да је мала црква (манастир), изграђена раније од велике цркве у центру Новог Бечеја. Овај опис дат је и након двесто година у извештајима инг.арх. Милоја Милошевића. Пре ње на овом месту или у непосредној близини, постојала је мала богомоља која је била изграђена од плетера или набоја а то доказује и антиминс који је за цркву светог Николе у Новом Бечеју 03. новембра 1733. године осветио Никола Димитријевић.
Највећу вредност овог објекта представља покретни материјал који је сачуван из старијег храма. Посебно вредан је триптих који носи представу „Свети Ђорђе убија аждају“ и он се налази на централном пољу храма. Са бочне стране приказане су сцене из светитељевог живота. „Царске двер“и, „Распеће“ и престона икона „Светог Јована“ део су старог иконостаса с краја XВИИИ века и почетка XИX века као и низ других икона непознатих аутора из истог периода који се чувају у манастиру. Капела је обнављана у више наврата и то: 1969, 1975,1979 и 1987 године а ограда око порте постављена је 2009-те године.

Капела манастир “Вазнесење Пресвете Богородице” Нови Бечеј
улица:Револуције 12
телефон: 023/772-622 ( Само уз најаву, црквеним празницима и данима намењеним богослужењу).

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.