Средњовековни пикник уз дружење у аутентичном амбијенту, уз традиционалну кухињу ових простора, музику и плес који дочаравају давна времена и дух средњовековне Војводине, топлог јунског дана обећава и више од саме историје. Манифестација “Пикник на Арачи” постаје већ традиција. На крилима прошлости, у средњовековној лепоти и љубави према овом историјском благу, окупљају се посетиоци из читаве Србије да би уживали у овом несвакидашњем догађају. Арача нас је богато наградила – љубављу и поштовањем према заједничком наслеђу Срба, Мађара и Румуна који су некада па и сада наши драги суседи. Заједно у прошлости, садашњости и будућности. Организатори ове манифестације Пикник на Арачи су: Туристичка организација општине Нови Бечеј, општина Нови Бечеј и Удружење грађана “Арач 95”. Пријатељи манифестације и верни сарадници на организацији пикника су: ЈП Комуналац Нови Бечеј, Месна заједница Нови Бечеј и фирма Агротех.
Бити на овом светом месту, налаже и моралну обавезу, обавезу према нашим славним прецима, као израз дубоког поштовања, а то је да се уз дубок наклон присетимо на моменат историје ове сакралне грађевине. Прелепа госпа наше панонске равнице спада у ретко очуване архитектонске споменике наше равне Војводине. Бурна и неистражена историја ове сакралне грађевине и овог локалитета, остаци базилике који и даље одолевају зубу времена и пркосе киши и ветровима, тајне које крију ове зидине и атарска земља која је покрила читаву прошлост која тек треба да нам исприча своју причу...
Првобитна богомоља настала је још у XI веку и највероватније је била парохијска црква или капела. Најранији писани траг о насељу Арача датира из прве половине XIV века и као парохија се помиње у попису папског десетка међу католичким парохијама торонталског архиђаконата. Од малог сеоског насеља са истим именом као и базилика - Арача, развило се у богато трговиште средњег века са манастиром и резиденцијалним објектима властеле. Пре турских освајања, она је била културно – религијски и економски центар са велелепним манастиром, црквом и богатим тргом. Ипак њена најранија историја и даље остаје непозната. Овде су своје трагове кроз историју оставили многи владари, црквени великодостојници и богата властела. Остаци садашње базилике датирају из прве половине XIII века (1230. године). Припадала је и српским деспотима Стефану Лазаревићу а потом и Ђурађу Бранковићу а након нњегове смрти на престо долази његов син Лазар. Падом Смедерева 1459. године долази у посед Михаила Силађија да би се у последњој деценији XVI века манастир угасио. Крај манастира је постојала одбрамбена тврђава која је на жалост срушена и овај манастирски комплекс који успео да преживи векове који су уследили након многих битки и пустошења од стране освајача. Осим друштвено- економског момента, нестанку овог насеља допринеле су и промене које су настале у природном окружењу насеља. Ишчезло је у исто време кад и оближња насеља Галад и Олуш, што је вероватно последица нестанка водотока Галацке, природног воденог тока који је повезивао ова насеља. Изгубивши своју природну везу са реком Мориш, овај водоток је претворен у бару. Тако је нестало десетак насеља са обала ове Моришове отоке, међу којима се налазило и насеље Арача.
На нашем Пикнику има за сваког по нешто а све у маниру средњег века и демонстрације живота људи из тог периода. Аутентично средњовековно село Арача, окићено тезгама са старим занатима и рукотворинама који су данас већ заборављени, презентација старих аутохтоних сорти житарица и махунарки које су се некада користиле у свакодневној исхрани и јела која се од њих справљају, традиционална кувана јела са месом дивљачи и ретким зачинима, најквалитенији мед са наших равних поља сунцокрета и дивљег багремара, украсне свеће уникатне израде, мелеми и креме за најнежнију кожу средњовековних дама и понеки интересантан комад накита као успомена на овај „средњовековни дан“.
Посебан доживљај представљале су витешке борбе. Храбри ратници, заклињали су се на верност господару и са њим одлазили у битке у којима је на тест стављана њихова снага, вештина и лојалност. Витешки код који су поштовали био је мешавина војне, друштвене и хришћанске етике. Подразумевао је част, уљудност, храброст и оданост. Витештво је живело као морална норма средњовековних ратника!
Велелепни дефиле витезова из Србије, Војводине, Мађарске и Румуније и средњовековни плесови чине овај догађај незаборавним.Симулација битке из 1551. године која се одиграла на овим просторима, после ранохришћанских крсташких ратова поново је ујединила све хришћане како би се супроставили турским освајачима који су у XVI веку покушали да освоје ове просторе. Овде, код бечејске тврђаве, која је нажалост срушена до темеља, супроставиле су се снаге српских витезова Деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као и румунског витеза Влада Цепеша познатијег као Дракула и војске мађарских витезова краља Жигмунда II.
Наступи КУД-ова, музичара средњовековне музике и представљање старих и заборављених музичких инструмената, у најбољем светлу представљају народно стваралаштво и мотивишу младе талентоване људе да чувају традицију наших простора. Осим фолклорних ансабала, уметнички руководиоци и кореографи удружења која се баве средњовековном традицијом, подстичу децу и младе, организовањем бројних радионица на тему музике, историје и народне традиције, да чувају наше народно благо и преносе драгоцено знање млађим генерацијама. Симулације борби, битке, такмичења у гађању луком и стрелом само су део програма који се може доживети на Арачи. А да нисмо заборавили на најмлађе, показују и маштовите дечије представе о љубави као исконској потреби човека у синергији са витешким кодексима части, радионице и археолошко налазиште у ком су мали истраживачи уживали тражећи у песку вредне предмете и артефакте.
Наступи музичких етно састава, укуси и мириси традиционалних јела који се шире новобечејским атаром, целодневна забава за све узрасте и дан када Арача оживљава своју прошлост. Аутентични, стари и већ заборављени српски инструменти попут: кавала, ћемана, двостраних гусли, бањола, лауте, шире се пространствима ове наше војвођанске равнице и позивају вас на још један “Средњовековни пикник на Арачи”.
