Археолошко налазиште Нови Бечеј

Три величанствена археолошка локалитета: Арача, Борђош и Матејски брод као атрактивни туристички доживљај који превазилази очекивања и остаје у сећању. Локалитети који се још увек истражују представљају својеврсну историјску галерију која представља праисторијска насеља и вредне археолошке артефакте с краја палеолита, неолита (потиске и винчанске културе) до бронзаног доба.

Живот људи у Војводини прати се од почетка неолита. Из тог периода постоје многа налазишта а на територији општине Нови Бечеј постоје изузетно значајни трагови сталних људских насеобина управо из периода млађег каменог доба. У нашим крајевима све доскора нису били познати локалитети који припадају палеолиту али пронађена глава мамута са кљовама на обали Тисе 1947. године, а чије се изумирање везује за период крај палеолита и почетак неолита, казује нам да су ови локалитети још увек недовољно истражени и да се о њима још увек мало зна.

Период средњег неолита у нашим крајевима представљен је винчанском и потиском културом и овај период сеже од 3.400 до 2.800. године пре наше ере. Праисторија Новог Бечеја углавном се везује за потиску културу, јер се простире дуж обала средњег и доњег тока реке Тисе. Потиска култура спада у позно неолитско доба. Потиска култура обухвата северно подручје наше земље са концентрацијом локалитета између река: Мориша, Златице и Тисе, све до реке Галацке која чини јужну границу простирања. У познијим фазама ова култура се шири на југ дуж реке Тисе са банатске стране. Насеља потиске културе углавном су подизана на узвишењима како би се заштитила од високих вода.

Прелазни период из неолита у камено доба, такође је важан за наше крајеве. За овај период постоје два важна локалитета у непосредној близини Врањева и Новог Бечеја: Матејски Брод и Борђош. Матејски Брод спада међу најважније археолошке локалитете у нашој земљи.

Археолошки локалитет Матејски Брод налази се на око 6 км североисточно од Новог Бечеја, на граници два потеса: Матеј и Шимуђска страна. То је издвојени плато, на самој ивици ниже лесне терасе, елипсастог облика, величине 136x50 метара. На западној страни плато се окомито спушта, прелазећи у бару, остатка некадашњег речног корита Малог Бегеја. Овај археолошки локалитет је неолитско насеље које припада средњем неолиту потиске културне групе а која датује у периоду од 3.900. до 3.550. године пре наше ере. Локалитет Матејски Брод је рибарско насеље а доказ су пронађене плитке посуде за рибу као и тегови за рибарске мреже. Пронађена оруђа од глине и костију, керамика, угљенисане житарице указују на основну делатност тадашњег становништва а то је земљорадња и сточарство. Посебно значајна је култна керамика коју чине жртвеници и зооморфни поклоници израђени у облику животињских глава ( бик, птица). Оруђа која су израђена од костију, камена и печене земље ( пљоснате камене секире, шила, спатуле, харпуни...), представљају вредне артефакте овог локалитета.

На археолошком локалитету Борђош пронађено је неколико праисторијских насеља. Између Тараша и Кумана, на левој обали реке Тисе, налази се лесни плато елипсоидног облика који је познат под називима: Борђош, Бурдуш или Бордиош а често се помиње и као Борјашка пуста која је припадала имању Лазара Дунђерског. Једно од насеља лежи на старој обали реке Тисе и припада млађем каменом добу. На њему су откривени предмети потиске и винчанске културе, што нам указује да су се овде мешали елементи двеју суседних култура. Друго насеље на обали Тисе припада бронзаном добу а уз њега је постојало и гробље са урнама. Пре 7.000 година у насељу Борђош људи су живели седелачким начином живота. Куће су биле направљене од земље и дрвета а бавили су се земљорадњом. На њиховим њивама могла се пронаћи једнозрна и двозрна пшеница, јечам, лан, сочиво, грашак. Узгајали су стоку, највише говеда, козе, овце. Лов је и даље био важан извор егзистенције као и риболов. Храну су чували у кућама у великим питосима и лонцима. Грубо ручно рађене посуде користили су за спремање хране, док су примерци луксузне керамике, која је представник потиске културе, посебно чувани као декор.

Посуде и пехари богато украшени мотивима ( имитација текстила), фантастично израђен накит у виду огрлица, минђуша, прстења, изузетна вештина обликовања фигура на антропоморфној пластици само су део блага пронађеног дубоко под земљом. Седећа статуета са посудом једно је од уникатних дела сјајног праисторијског мајстора. Реплике ових артефаката данас се могу видети у Дому културе Нови Бечеј.

Прва археолошка ископавања вршена су у периоду од 1894. до 1895. године под руководством археолога Ендреа Ороса и Иштвана Беркесија из Темишварског музеја. Ископавања су настављена 1903. и 1904. године. Осим неолитског насеља, неколико стотина метара даље, пронађени су остаци насеља из бронзаног доба. Када је 1895. године Тиса пресечена код Борђоша, мањим делом је прокопано праисторијско узвишење. Тада је откривена остава са 38 бронзаних предмета, познатија као Борђошка остава.

До 1918. године, предмети пронађени на овом локалитету смештани су у два највећа регионална музеја у Темишвару и Сегедину, касније, налази са терена смештани су у Народни музеј у Београду, Музеј Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Зрењанину. Последњих година, велику улогу у изучавању овог локалитета, има археолог – аматер, инжењер Јоца Бакалов из Зрењанина. Његови изузетни налази, као што је вага, рало и харпун достигли су светску славу из области археологије. Након дуже паузе, археолози Музеја Војводине у сарадњи са археолозима Института за праисторију и протоисторију Универзитета у Килу ( СР Немачка), показали су интересовање за савремено, мултидисциплинарно научно истраживање Борђоша. Уз све то, локална власт у Новом Бечеју имала је значајну улогу приликом новијих археолошких испитивања и од 2014. године, међународна археолошка екипа имала је свесрдну подршку општине Нови Бечеј. Тако је 2015. године екипа археолога, приредила мултимедијални изложбу о локалитету Борђош, на којој су приказани оригинални предмети пронађени током археолошких ископавања у предходне две кампање, али и копије предмета које потичу са Борђоша, а које су пронађене ранијих година. На свечаном отварању изложбе послужена су и аутентична неолитска јела под куварском палицом археолошкиње Илдико Медовић. Ова необична јела која потичу из млађег каменог доба, вратила су нас у далеку, далеку прошлост...где смо бар на трен могли замислити у којој храни су уживали наши преци...изазов на који вреди пристати!