Бисерно острво и имање грофа Рохонција

У срцу Војводине, негде између бескрајног неба и племените земље, окупане топлим кишама и златним сунцем, природа нам је у аманет оставила природу која оставља без даха и летњиковац једне грофовске породице чији се живот уцртао у сваки педаљ овог предела. Како је настало плодно земљиште пресецањем реке и како је наочити гроф Гедеон Рохонци оставио неизбрисив траг у историји наше вароши доневши посебну сорту винове лозе на Бисерно острво, сазнајте тако што ћете посетити ову бајковиту дестинацију.

Парк природе “Стара Тиса” код Бисерног острва сачувао је своје природне вредности из XIX века када је одсечена из свог тока. Ово тло високог и специфичног квалитета настало је вештачким путем изградњом мелиорационог система који је обуздао често непредвидиву природу реке Тисе. Ова водена , мочварна и шумска станишта уточиште су за 67 врста фитопланктона, 27 врста зоопланктона, 148 таксона васкуларне флоре, 21 биљне заједнице, једне врсте малочекињастих црва, великог броја инсеката, 29 врста риба, 9 врста водоземаца и 4 врсте гмизаваца. Поред тога 183 врсте птица и 27 врсте сисара од којих су многе угрожене врсте.
Ово природно добро представља значајно станиште угрожених биљних и животињских врста водених и мочварних станишта. Управо ова вегетација као и аутохтоне шуме су значајно влажно станиште за гнезђење и миграцију птица на простору Војводине. Значајну улогу имају и рибњаци. Као хранидбена база за ретке врсте птица, представљају једну недељиву целину са Тисом.
Ово подручје раније је било и богато ловиште. Главне врсте гајене дивљачи су: срне,дивље свиње и зечеви. Овдашња ловишта и данас спадају међу најуспешније у Војводини.

Парку природе “Стара Тиса” од 2008.године припада посед и летњиковац грофовске породице Рохонци на Бисерном острву. Он се простире на 391 ха земљишта. Земљиште у власништву Рохонцијевих било је најплодније и најквалитетније, алувијално-делувијалног типа. Огледало мртве Тисе учинило је да овај простор има сунчане периоде који трају најдуже у целом региону. То је нарочито погодовало узгоју воћа, поврћа и винове лозе. Али оно по чему је Бисерно острво познато у читавом свету је сорта винове лозе Мускат Крокан. Иако не постоје чврсти докази о пореклу сорте Мускат Крокан, сматра се да је ова лоза интродукована из Француске, мада нас други извори убеђују да је ова лоза на наше просторе стигла из Алжира. Оно што са сигурношћу знамо је да је извесни гроф Рохонци заслужан што се данас можемо похвалити што једини на свету производимо вино престижног бренда Мускат Крокан.

Мирисни гроздови ове сорте су ваљкасто-купасти, масе од 120-150 грама. Бобица је средње округла, зелене боје. Накупља до 22% шећера а грожђе садржи 5-7г/л укупних киселина. Средње позна је сорта. По квалитету сврстава се у групу квалитетних вина мада га неки произвођачи сврставају у врхунска вина. Ипак вино Мускат Крокан може се сврстати и у групу ароматичних вина. Ово изузетно вино светло жућкасте боје са зеленкастим одсјајем, врло је питко, освежавајуће и пуно, а управо висок садржај екстракта даје му пуноћу. То је врхунско бело вино са заштићеним географским пореклом.

Али да бисмо добили праву слику Бисерног острва и свих његових лепота, потребно је вратити се у прошлост…

biserno-ostrvo2

Историја каже да је гроф Рохонци у XIX веку засадио ову лозу на неколико локација у Европи, али једино место где су младице преживеле било је Бисерно острво крај Новог Бечеја. Овај регион прославио се свуда у свету управо због гео-климатских услова који погодују узгоју ове јединствене аутохтоне сорте. Те 1781. године аустријска власт је решила да распрода све спахилуке у Банату а Турски Бечеј тј. данашњи регион општине Нови Бечеј, постаје власништво трговца грчко-цинцарског порекла Павла Хаџимихајлова који побеђује на лицитацији. Уз посед трговац и његова породица добили су и наследну племићку титулу. Павле Хаџимихајлов имао је три унуке, од којих је једна, Клара Шишањи, била у браку са сином пуковника аустријске војске Липотом Рохонцијем. Оно што је за ову, помало бајковиту причу важно је њен мираз. Клара је са собом у нови дом донела и око 650 катастарских јутара изванредне земље на Бисерном острву. Липот Рохонци је у то време био напредан пољопривредник те је био свестан квалитета жениног мираза. На жалост, Липот умире млад а славу целе породице стиче његов син Гедеон-гроф Гедеон Рохонци.

Гедеон у Турском Бечеју гради пространу вилу, породичну кућу а на Бисерном острву гради летњиковац и економске просторије. Убрзо цео овај крај личио је на једно минијатурно насеље чији су становници били његови радници,њихове породице и послуга.

Имао је два брака, први са Флором Лоњаи али се он завршио разводом а 1893. године поново се жени Етелком Крајцер и са њом је имао две ћерке Маријету и Етелку. Са Етелком је остао до краја живота, помагала му је око имања, правила чувене сокове и џемове од ананас јагода и другог воћа а исто тако подносила његов разуздани начин живота…Важио је за страственог коцкара и картароша. Прича каже да је једне ноћи изгубио на картама и имање и дворац. У покушају да поврати све изгубљено предложио је партнерима следећу опкладу, ако успе да са даљине пушкомета разнесе јабуку са главе своје жене, сви му се дугови поништавају. Опклада је прихваћена. Пробудили су жену, јабука је постављена,пушка је опалила и наравно јабука је погођена!

Рохонци је најпре узгајао вискоквалитетно воће и поврће које је лепо упаковано, са заштитним знаком и својим породичним грбом извозио по земљама Европе па и у Русију. Пре Мускат Крокана Бисерно острво је било познато по дињама којима је дао име ”Тиски бисери”. Велике, округле жуте диње су се као расути бисери пресијавале на месечини… Ову дињу добио је укрштањем турске руже и источне краљице. Важно је напоменути да је ово поврће у то време успевало само на Бисерном острву. По овоме је постао познат у историји повртарства. Запажен успех имао је и у узгоју конзумног кукуруза, паприке и парадајза. Активно је учествовао на изложбама воћарства и виноградарства по читавом свету и постизао запажене успехе. На изложби у Паризу 1900. године, добија “Гран- при” за своју корпу воћа од 5кг. Интересантан податак је да је у Будимпешти на изложби 1904. године, на свом штанду импровизовао у минијатури производњу вина од бербе до флаширања! Непотребно је рећи да је његов штанд био најпосећенији. Том приликом делио је своје рекламне разгледнице и на оригиналан начин промовисао своје производе. Диње су брзо заборављене, али гроф Рохонци и Бисерно острво су били и остали упамћени по највећем бисеру са овог простора-виновој лози Мускат Крокан. Документа кажу да је под лозом имао око 100 јутара земљишта, од тога 60 јутара Мускат Крокана и 40 јутара сорте Шаселас.

biserno-ostrvo4

Вино Мускат Крокан имало је посебан третман и оно је било резервисано за богаташе, политичаре и познате привилеговане личности тог доба. Гроф Рохонци је ово вино поклањао својим пријатељима са дворова широм света, делио је своје вино”на кашичицу” јер га никада није било у великим количинама. Сходно томе и цена му је била висока. Када бисмо прерачунали вредност боце из тог времена а у данашњој валути Европске заједнице, једна боца је коштала невероватних хиљаду евра.

Прича се да је изграђена и пруга уског колосека којом се вино транспортовало до станице у Бечеју.

biserno-ostrvo6

Његов друштвени живот био је врло садржајан, активан, пун узбуђења. Бавио се политиком, биран је у државни парламент као посланик где је ватрено бранио интересе воћара , виноградара и повртара. Активно је учествовао у борби против поплава а посебно се истицао приликом поплаве код Сегедина 1879. године. На свом имању узгајао је пунокрвне коње а ергела је бројала око 100 коња од којих су неки постизали изванредне резултате на тркама широм Угарске и у иностранству. Познати тркачки коњи били су му: Ез Тип, Забфало, Угрифилес, Сиварвањ…. Међутим да би се постигли сви ти успеси нису била довољна само првокласна грла, него и коњушари, дресери и јахачи са богатим искуством.

Почетак клизања на леду везује се за Французе мада се прва удружења јављају у Енглеској још 1742. године. Упоредо са такмичењем у брзом клизању почиње развитак уметничког клизања. Са великом сигурношћу можемо претпоставити да је Гедеон Рохонци присуствовао Првом европском првенству у уметничком клизању одржаном у Хамбургу 1891. године. Другог децембра 1869.године основано је Будимпештанско клизачко удружење. Гедеон је присутан на леду од самог отварања клизалишта у градском парку. Више га привлачи уметничко клизање. На једном такмичењу 1880. године, како новине пишу, постаје запажен са својом партнерком Матилдом Јунгфер. Од деведесетих година XIX века постаје познат по организовању прелепих ревија и карневала-маскембала на леду. На једној таквој свечаности на леду у Добшини, садашњој Словачкој, 1893. године представа је трајала два сата и учествовала су 32 плесна пара која су играла валцер. Интересантно је да су учесници због недостатка преноћишта наставили свој плес све до следећег јутра. На једној леденој представи на којој је било око 500 учесника, Гедеон је био шеф, режисер и глумац са улогом принца карневала! Поред тога имао је и властити проналазак- клизаљке које су познате као “Рохонци колумбус клизаљке”! Свој проналазак је патентирао у САД-у 15.септембра 1891. године. Оне су се брзо и једноставно постављале на ципеле и скидале са њих помоћу шрафа. Смислио је и специјални каиш за чланак под називом “ахилеј”. Те производе успешно је продавао. У будимпештанским недељним новинама сваке зимске сезоне присутне су рекламе трговца Иштвана Весеља за продају реквизита за зимске спортове, из којих сазнајемо да је рецимо 1914. године цена колумбус клизаљки била 17 круна а каиш ахилеј 2 круне.

РОХОНЦИ КАО КОЦКАР, КАРТАРОШ, ВЕСЕЉАК, БОЕМ…

Све што је радио у животу, гроф је радио са страшћу и великим ентузијазмом. Знао је да направи пословну империју али и да велики новац потроши на коцку, лумпераје и скупе куртизане. Овај човек имао је богатство на длану, стицао га целог живота и борио се за престиж у друштву на свим пољима. Он је себи поставио високе циљеве и углавном их остваривао. За то није било довољно само наслеђе, дедовина него и велика жеља, идеја и истрајност у раду. Он је човек политичар, произвођач, трговац, спортиста, човек рекламе и маркетинга. После пословних активности, одушак је налазио у кафанама, коцкарницама, на хиподромима или баловима на леду. Највише је времена проводио у Националном казину за карташким столом, окружен женама уз циганску музику! Био је веома галантан у друштву жена. Онако витка стаса, висок, изражених усана мамио је уздахе дама. Жене су га волеле а он је поред њих увек био у свом елементу. Животни мото лепог Гиде био је следећи:” Ко не воли вино, жене и песме-до краја живота остаје будала”!

У то време двобоји нису били необични, то је био опште прихватљив начин за одбрану части посебно код племства. Гедеон се лако упуштао у двобоје, ради одбране части или сопственог задовољења. Био је врхунски мачевалац и одлично руковао оружјем.

Приликом својих весеља и лумповања У Будимпешти, Рохонци је често замерао музичарима да не знају тако добро да гуде као његови Цигани из Турског Бечеја. Наравно градски музичари пуни себе, све су то са неверицом слушали и одбацили и помисао да би неки музичари из провинције њих надвисили. Након неког времена, приликом весеља, расположени музичари питају Гедеона: ”Но господине посланиче, да ли би Ваши свирачи знали овако добро да свирају”?” Е па сада ћете одмах да чујете”, одговори Гедеон и угаси светло. У том тренутку, у мраку виртуозним свирањем почеше да се ређају чардаши. Гости све јаче и јаче цупкају, пљескају и траже да се светла упале. Светла се пале а Гедеон театрално представља своје знојем обливене музичаре из Турског Бечеја који се уз дубок наклон захваљују гостима!!!

Волео је карте, неретко се до саме зоре картало у његовом дворцу. Улози су некада били превелики…. Захваљујући једној таквој опклади добили смо сорту винове лозе Мускат Крокан. Наиме, Гедеон се кладио са грофом Ледерером из Чоке, ко ће засадити бољу сорту винове лозе следеће године. Опклада је пала…Следеће године на Бисерном острву заблистала је јединствена сорта винове лозе а бурад се пунила јединственим вином Мускат Крокан!

biserno ostrvo1

Мускат Крокан, дошао је из далека. Случајно или намерно тек судбина је хтела да ова сорта винове лозе пронађе свој дом баш овде. На Бисерном острву крај Новог Бечеја.

Раскошни виноград мускатног мириса, засенио је својом лепотом и сунце. А сунце као драги пријатељ милује га је својим златним зрацима и од тада га не пушта из загрљаја...

Поред винограда и летњиковца, на имању се налази и стари вински подрум из 1912. године који је саградио и користио лично гроф. Стара храстова бурад и традиционална технологија производње и неге вина, аутентична стаклена бурад великих капацитета и још понегде грб ове грофовске породице...поклањају нам доживљај који се памти.

biserno-ostrvo8
biserno-ostrvo3
biserno-ostrvo5

Друге знаменитости

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ ЗА СЕБЕ