Римокатоличка црква Марије Магдалене у Новом Милошеву

На иницијативу племичке породице Карачоњи, 1796. године, основана је парохија католичке цркве у Беодри. Прва црква подигнута је на месту садашње зграде парохије. Цркву је подигао Богдан Карачоњи а била је посвећена Светој Марији Магдалени. У деценијама које су следиле, спахијски посед и имање Карачоњијевих се интензивно развијало па су тако Богданови наследници Ласло и Лајош Карачоњи 26. априла 1838. године, осветили темеље нове цркве.

Она тада постаје и породична гробница ове властелинске породице. И данас постоји предање по ком цркву красе два висока торња јер су је саградила два рођена брата. Међутим, историја каже да су ова два племића била само рођаци али не и рођена браћа. Међу њима је одувек постојало неко позитивно ривалство па је тако Ласло Карачоњи 1842. године подигао свој дворац а Лајош 1857. године други још лепши и већи.

Цигла се допремала заједничким снагама: Срба, Мађара и Немаца воловским и коњским запрегама из Велике Кикинде а дрвена грађа је Тисом транспортована из Ердеља. Током четири године, колико је трајала градња цркве, уз ангажовање искусних мајстора, градња цркве је завршена 16. новембра 1841. године . Тог истог дана црква је и освећена а великој свечаности поводом освећења цркве присуствовали су племићи и уважене лићности оног доба као и свештенство из околних парохија и верници.

Црква је монументална класицистичка грађевина са два масивна звоника. Масивни ободни зидови и полукружни лукови, носе полуобличасте сводове. Постаменти торњева су избачени у виду ризалита чије су ивице уоквирене пиластрима. Између колонада су четири прислоњена стуба. Торњеви су са троугластим тимпанонима и плитким косим крововима. Олтарска апсида је нижа од брода а са јужне и северне стране брода цркве, уз олтарску апсиду су сакристије у висини брода. Некада су се на свим спољним стубовима налазили коринтски капители, правоугаоног или полукружног облика, али су приликом обнове цркве седамдесетих година прошлог века, они уклоњени. Интересантно је да су се исти коринтски капители на стубовима, налазили и на Карловачкој православној цркви с тим да су они и данас сачувани на православној цркви. Елеменети у виду розета на сводовима и у калоти у унутрашњости обе цркве су сачувани.

На апсиди споља је улаз у крипту , где је на вратима убележена 1841. година а у зидовима крипте су нише у којима почивају бројни чланови племичке породице Карачоњи.

Унутрашњост цркве је солидно очувана. Разлучени лукови и прислоњени парови стубаца уз масивне зидове, одају сву раскош овог сакралног објекта. Наглашена сокла и стопе стубаца у доњој зони, и коринтски капители и архитравни венац у пластичној декорацији олтара, чине главни ликовни израз.

Галерија над улазом и хорос над обе сакристије, указују да је врхунски архитекта на маестралан начин распоредио и богату штуко декорацију. Главни олтар и проповедаоница дело су бечког мајстора Реисингера док је преостали дрвени мобилијар цркве па и оба Карачоњијева дворца био поверен на рад столару Фогароши Јаношу. Исповедаонице, клупе у цркви, ормани за чување одежди у сакристијама, дело су овог мајстора. Сачуване су бројне слике као и вредне црквене одежде, кипови светаца, гоблен Богородица са Христом ( поклон Ирме Карачоњи), хармонијум и за оно доба нове оргуље из 1859. године. Израдио их је Фазекаш Јанош из Будимпеште а састављао их је у Беодри шест недеља.

Чланови грофовске породице Карачоњи нису присуствовали служби са осталим парохијанима, већ су за њих изнад сакристија уређене посебне ложе до којих се стизало посебним степеницама. Кожне фотеље и луксузно уређене скамије са издигнутим подијумом, пружале су величанствен поглед на целу цркву а пратити богослужење са те висине, чинило је велико задовољство члановима ове племићке породице.

Парох са најдужим стажом у беодранској католичкој цркви је био Јанош Боћани. За време његовог службовања подигнута је нова црква. Велико пријатељтво га је везивало са православним свештеником Аксентијем Јоановићем, дедом доктора Ђорђа Јоановића ( једног од оснивача Медицинског факултета у Београду), трајало је више деценија. Њихово друговање, осликао је Ђорђе Пецић, ученик Константина Данила. Слика уље на платну два пријатеља, завршена 1878.године када умире Јанош Боћани а већ следеће године му се придружује и драги пријатељ Аксентије Јоановић.

У порти цркве налазе се два крста а поред цркве је смештен парохијски дом који је саграђен исте године кад и црква. Годинама уназад, зграда је у неколико наврата реновирана и мењала свој изглед али је и даље остала пространа као некада.

Друге знаменитости

crkva-svete-klare

Црква Свете Кларе

manastir kraj tise

Манастир крај Тисе

crkva-svetog-istvana

Црква Светог Иштвана