Православна црква Светог Архиђакона Стефана у Новом Милошеву

Насељено место у општини Нови Бечеј, Ново Милошево, може се похвалити да је већ 1758. године имало своју православну цркву. Вероватно је настала одмах по доласку Беодрана из Акаче, првобитног насеља које се налазило крај реке Тисе. Барон Енгелхофен одатле их је протерао.

Записи темишварске епархије из 1758. године потврђују да су Беодрани саградили цркву на ивици села, на узвишењу које је имало прелеп поглед на атар и реку Тису. С обзиром да су се сакрални објекти у то време градили у центру села, Беодрани су се одлучили да овај објекат има посебну позицију, аутентичност и поглед на банатска поља.

Око цркве, налазило се гробље а село се развијало североисточно око цркве и то без икаквог плана. Када је 1781.године на јавној лицитацији приликом продаје камералних добара, турских спахилука, Беодру купио властелин, Јерменин, Богдан Карачоњи, село полако почиње да се развија. Од 1805. године, Беодра постаје значајно пољопривредно село – имање. У то време властелинска породица Карачоњи подиже и два велелепна дворца. Богданови наследници прво дворац подижу управо у близини беодранске православне цркве. Шездесетих година XIX века, јавила се потреба за постојањем веће цркве. Док су неки предлагали да се на темељима старе цркве подигне нова, други су желели да се сагради нова црква у центру села. Друга опција бива прихватљивија и тако се од 1872. до 1874. године почела градити нова, садашња црква. Спрам материјалних могућности, Беодрани су сазидали мању цркву у односу на ону у Карлову. Садашња црква је саграђена као једнобродна грађевина и савршено је у уклопљена у стари центар Беодре. Из старе цркве у нову, пренео се раскошни барокни иконостас а све до 1904. године црква је била без молераја. Тада угледније беодранске породице, плаћају осликавање фресака на зидовима и сводовима а испод сваке фреске стоји име дародавца. Исте године црква добија и терацо под, постављају се столови чија се продаја вршила на лицитацији као и први најскупљи сто, ближи Богородичином трону који је цркви поклонио богати ратар Милан Ковачев.

Барокни иконостас, према запису на картуши, рађен је 1778. године а у нову цркву је пренет 1874. године. Теодор Поповић сликар из Великог Бечкерека, осликао је иконе на иконостасу а сам иконостас је подељен у три зоне. У првој зони су престоне иконе, а испод њих, у соклу, медаљони са симболима. У другој зони налазе се два реда стојећих фигура Апостола и Пророка а у средини је Крунисање Богородице. У трећој зони налази се Распеће са пратећим иконама Богородице и Јована Крститеља. Бочно се налазе медаљони са сценама Страдања. Велики значај на икностасу има позлаћена дрворезбарена орнаментика око сликаних површина. Ова орнаментика се налази и на владичанском и богородичином трону.

На месту старе цркве, изграђен је мали олтар – капела са металним крстом а старе костурнице остају на том месту нетакнуте. Велепоседник Карачоњи, ограђује придодати део имања, а на зиду остају метална врата кроз која је уношена литија о празницима.

Почетком XIX века, Црквена општина је саградила два срквено – школска објекта која су након Другог светског рата одузета. Црквена општина је потом уз помоћ локалних власти, саградила црквену салу у порти.

Друге знаменитости

crkva-svete-klare

Црква Свете Кларе

manastir kraj tise

Манастир крај Тисе

crkva-svetog-istvana

Црква Светог Иштвана