Завичајни музеј “Котарка” у Новом Милошеву

Амбијенталној целини дворца грофовске породице Карачоњи у Беодри (Ново Милошево), припада и Завичајни музеј “Котарка”. Изузетно вредна етно поставка музеја у некадашњој котарци и стари житни магацин као изложбени простор, представљају прави драгуљ у ризници туристичке понуде општине Нови Бечеј.

Велепоседничка породица јерменског порекла Карачоњи имала је више поседа по Банату а Ласло Карачоњи је подигао један од најлепших двораца у Беодри ( делу садашњег насељеног места Ново Милошево). Дворац грађен у класицистичком стилу, припада типу пољских двораца који су били типични за векове који су иза нас. Уз централну зграду на имању од више економских објеката, данас су преостале само стара коњушница у ближем комплексу дворца и преко пута стари житни магацин, котарка и управна зграда са радионицама. Када је 1781. године Богдан Карачоњи купио од бечког двора велепосед Беодру, па надаље, Беодра се интензивно развија да би током XIX века добила статус варошице.
Најлепши објекти који су сачувани су: класицистички дворци породице Карачоњи, маузолејна црква и велики житни магацин преко пута старијег дворца који је очуван до данас. Управо тај житни магацин у свом комплексу имао је и котарку, зграду за чување кукуруза, која је данас захваљујући ангажовању општине и мештана претворена у јединствен музеј под оригиналним називом “Котарка”. Историјско- етнографски музеј “Котарка” богат је са чак 4.500 експоната који се брижљиво чувају од заборава. Интензивно прикупљање експоната траје и данас.
У првој сали представљено је урбанистичко и градитељско наслеђе развоја Новог Милошева: три црквене парохије и то две православне и једна римокатоличка, фотографије грофовске породице Карачоњи, потом експонати из области занатства, трговине и дечији кутак који садржи предмете и друге ствари које су се користиле у свакодневном животу. Посебан део посвећен је ватрогасном друштву које је основано 1889. године. Овој целини припадају и две реплике и то: грађанска девојачка балска хаљина из XIX века као и реплика униформе слуге Андора Карачоњија.
kotarka1
Фотографије и документа која су припадала двојици најпознатијих Милошевчана: др. Ђорђа Јоановића, оснивача медицинског факултета у Београду и Теодора Павловића, новинара и обновитеља Матице српске, заузимају посебно место у музеју. У другој сали налазе се давнашње текстилне рукотворине, ћилими из периода XIX и почетка XX века “од једног или два лица”, народне ношње, пешкири са флоралним мотивима који су кориштени у разним обичајним обредима, златовези, девојачка спрема, разбоји, преслице, ступе за кудељу, мотовила за памук, прибор за вез и труковање. Уз све то изложено је и традиционално покућство са кухињским прибором и заједно са тим чине једну целину. Трећа просторија представља гостинску собу, тзв. предњу собу са креветом, клупом, столом и столицама, великим орманом и доловом са све ћилимима и крпарама, која нам дочарава живот једне добростојеће породице тог времена. Славска икона између два прозора, породичне фотографије и зидни сат са ланцима, употпуњују доживљај живота наших суграђана у XIX и почетком XX века.

2011. године адаптиран је и посебан део музеја у коме је изложен ситан пољопривредни алат, предмети везани за сеоски начин живота укључујући и летњу кухињу са предметима који служе за спремање хране. Крупније пољопривредне машине као што су: тријери за жито, колица, плугови, кантар, храстова бурад за вино, машина за запрашивање жита, сандуци за брашно, погребна кола уз бројне фотографије са имања у периодима сетве и жетве, дају нам слику сеоског живота Новомилошевчана.

kotarka4
kotarka6
kotarka3

Друге знаменитости

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ ЗА СЕБЕ