Тестоманија

Јединствена манифестација посластица од теста, тестенина и свега оног што се може замислити од теста.

Тиски цвет

Romantična i setna igra života i smrti koju u samo tri sata izvode insketi Palingenia longicauda u narodu prozvani Tiski cvet.

Летњиковац Соколац

Чувена велепоседничка породица Дунђерски која је постала синоним за моћ и богатство, на мапи ове наше лепе равнице оставила је неизбрисив траг.

Архитектонско – стилска и културно – историјска вредност Новог Бечеја.

У срцу Врањева, старог дела насељеног места Новог Бечеја

У срцу Врањева, старог дела насељеног места Новог Бечеја, налази се Завичајни музеј Главашева кућа. Кућа великог новобечејског добротвора и хуманисте с краја XИX века и почетка XX века, представља архитектонско – стилску и културно – историјску вредност Новог Бечеја.

Доктор Владимир Главаш рођен је у богатој грађанској породици 1834. године. Овај племенит и високо моралан човек обележиће грађански перод с краја XIX и почетка XX века као изузетна и уважена личност тадашњег доба. Иако је у Прагу завршио права 1862. године, никада се није бавио адвокатуром. Ценећи изнад свега моралност и хуманост, сматрао је да право не значи искључиво и правду.Овај племенит човек посветио се економији и земљорадњи на свом великом имању. Богате њиве и велики приходи, омогућили су му лагодан живот. Хранећи своју душу науком, лепотом и истинском вером, подједнако је поштовао људе свих вероисповести. У тадашњем Новом Бечеју, поред православне и католичке цркве постојала је и синагога а све те верске објекте је посећивао уз дубоко поштовање и наклоност тадашњег свештенства. Доказ је његово завештање којим након своје смрти кућу оставља православној цркви а сву уштеђевину католичкој. Био је почасни члан Матице Српске и велики донатор ове највеће институције Срба у тадашњој Аустроугарској. Доктор Владимир Главаш био је особењак, није примао посете нити се икада женио.Ипак, ретки пријатељи којима је остао веран и друговао са њима су: Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Ђура Јакшић, сликари Алексићи и други знаменити Срби тог времена.

Кућа садашњег музеја је саграђена 1830. године а по жељи доктора Главаша, на стогодишњицу његове смрти 16. Фебруара 2009. године, на овом месту је отворен први новобечејски музеј. У периоду од 2007. до 2009. године обављени су значајни конзерваторско – рестаураторски радови и сама кућа као и помоћне просторије претворене су у музеј. Велика ајнфорт капија води у пространо двориште са кућом и помоћним просторијама где су некада живеле слуге и радници са његовог имања. Оне су сада попуњене драгоценим збиркама фотографија, књига, старих пољопривредних машина, експонатима старих заната и комплетном берберницом која датира управо из тог периода. Посебност овом амбијенту даје вински подрум у склопу стамбеног објекта. Овај подрум је био и остао право место за опуштање и уживање, а могло се богме уживати и у вину и у добром пиву.

Кућа доктора Владимира Главаша састоји се из неколико складно уређених просторија. Предворје, мала соба у бидермајер стилу окићена литографијама породице Главаш , свештених лица као и познатих Врањевчана оног доба. Спаваћа соба у алт дојч стилу, са спаваћим креветима, перинама и ћилимима као и чувеним шминкер столом. Салон или примаћа соба украшена је аутентичним молерајем са 40 боја и стилском гарнитуром бидермајер. Салон красе бројни експонати које су даровали наши суграђани па се тако можемо похвалити клавиром, секретером као И потретом др. Владимира Главаша који је урадио наш новобечејски уметник Милорад Јосимовић.

Посебно смо поносни што је наш суграђанин био и прослављени композитор Јосиф Маринковић. С обзиром да његова родна кућа која се налазила преко пута музеја, није очувана, музеј је једну собу посебно посветио овом великом композитору. У њој и се поред раскошног намештаја, налазе урамљени пожутели листови са нотама дела Јосифа Маринковића, албум са породичним фотографијама као и фотографијама хорова којима је дириговао. Позивнице за бал из 1910. године, са наглашеним кодексом одевања за господу и госпође, сачуване су од заборава. Као посебност у овој соби налази се хармонијум, инструмент сличан малим оргуљама. Аутентичне свештеничке одоре, дарови свештеника и црквених великодостојника, фотографије познатих и мање познатих врањевчана ондашњег доба и на крају типична кухиња окићена посуђем, чинијама, циментама, лонцима, аванима…

Музеј

И звоно господара којим најављује ручак а које се и сада може чути ако довољно дуго слушате тишину ове куће. Неизоставни шпаиз који је са дворишне стране повезан са кухињом, представљала праву малу ризницу гастро понуде овог краја па се тако на полицама могу пронаћи компоти, пекмези, слатко од воћа а све по рецептима наших бака.

Извор инспирације

Данас се у кући музеја налази и Завичајни клуб Врањевчана и Новобечејаца. Наши суграђани који желе да оплемене овај простор кроз причу, старе књиге, експонате, сви који желе да сачувају од заборава овај драгуљ новобечејске варош добродошли су. Завичајци својим активностима обогаћују садржаје манифестационог типа а све уз дружење у прелепом амбијенту музеја Главашева кућа.