Слано копово
Специјални резерват природе “Слано Копово” у Новом Бечеју, уредбом Владе Републике Србије 2011. године проглашен је за природно добро од изузетног значаја прве категорије. Спада међу последње очуване баре на слатинама у Србији. Ретка слана акваторија која је очувана до данас у комплексу водоплавних терена Потисја.
Ово панонско станиште одликује се сланим, блатњавим барама и у зависности од климатских услова постаје језеро. У току летњих месеци када се вода повуче, Слано копово бива покривено белом скрамом од неколико центиметара. Језеро се снабдева водом из атмосферских талога, површинским притицањем воде и подземним водама. Највећа дубина језера је око 20 центиметара. Подлога је слатинаста - солончак. Ова панонска слатина је од изузетног значаја за очување посебних и специфичних примерака биљног и животињског света Војводине. Река Тиса у прошлости је често мењала свој ток, плавила је околна земљишта а Слано копово је управо резултат деловања реке у виду прастарог речног меандра. Још у XVII и XVIII веку, након исушивања мочвара и изградњи насипа, појављују се ове специфичне биљне заједнице. Припада групи речних или флувијалних језера. Обликом, Слано копово представља потковицу чији су краци окренути према југу.
Услед испаравања и повлачења воде из најнижих приземних области, долази до нагомилавања слојева соли и до неколико центиметара. А повећано загревање ваздуха изнад језера и разлика у температури са околних поља доводи до оптичких и метеоролошких појава у виду фатаморгана или изненадне појаве ветрова. Налази се на просечној надморској висини од 80м а резерват чине два базена: Слано копово и Поштина копово. Паралелно са Сланим коповом, са његове источне стране, простире се ужа депресија, то је Мало или Пошташ копово. Пошташ копово је обрасло барском вегетацијом и за разлику од Сланог копова, припада слатководним барама које немају сталну воду. Између ова два базена налази се пољопривредно земљиште. Тако се на подручју Сланог копова могу пронаћи специфичне биљне заједнице које прете да нестану са ових подручја.
То су заштићене биљне и животињске заједнице које су се очувале једино на овом локалитету. Данас, Окањ и Русанда још једино могу понудити овакво богатство раритетне флоре и фауне. Стараоц овог резервата је “Ловачко удружење из Новог Бечеја” и простире се на 976 ха. Чланови ловачког удружења Нови Бечеј, обележили су стазе и границе резервата, подигли осматрачнице уз језеро а отворен је и Инфо- центар који може да прими посетиоце у оквиру едукативног и научног туризма. 2004. године Слано копово је проглашено за светски значајно водено станиште по Рамсаркој конвенцији, коју је наша земља ратификовала 1976. године.
Резерват представља једно од најважнијих станица птица у Србији и Европи. Велики број врста птица са светске црвене листе угрожених птица, гнезди се управо на овом подручју. Ово место је и значајна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта. Забележено је присуство више од 200 врста птица од чега је 73 врсте забележено на гнежђењу. Специфичност овог резервата је да се у њему гнезде и птице које су атипичне за Панонску низију. То су птице које су типичне за Понто- Каспијска подручја и морске обале.
Слано копово је 1989 и 2000. године означено као међународно значајно станиште птица по ИБА пројекту и обухвата подручје од 2660 ха.
Карактеристичан биљни је покривач препознатљив по посебном типу слатинске вегетације, који је сачињен углавном од једногодишњих сукулентних халофита, тачније заједнице класе Thero – Salicornietea које су у фази нестајања. Приобални појас сачињен је од мочварне вегетације и типичних тршћака ass. ( Scirpo – Phragmitetum phragmitetosum) као и заједнице високих шашева Carici Typhoidetum (Phalaridetum arundinaceae). Слатинска вегетација резервата је ефемерног карактера, флористички једнолична и углавном је видљива током лета када се вода из језера повлачи.
На обалама сланог језера, посебно лети након повлачења воде, безлисна солњача је заступљена као специфична врста, за чији опстанак погодује земљиште солончак уз велику количину натријумових соли и влаге. Едификатор заједнице је врста Salicornia europea а поред ње јављају се и врсте: Crypsis aculeata, Puccinelia limosa i Spergularia marginata. Интересантно је да неке од ових врста искључују могућност суживота друге врсте. Након повлачења воде појављује се врста Salicornia europea , њој одговара већа влажност а како се земљиште исушује, улогу едификатора на истом месту преузима Suaeda maritima . Како се ближи крај вегетационог периода, Puccinelia limosa, Spergularia media i Aster pannonicus облажу биљни покривач овог станишта. Свој дом на Сланој копови пронашла је и Панонска јурчица (Suaeda pannonica ) и она је едем Панонске низије. Ливадско – степска вегетација развија се на уздигнутим деловима Слане копови, то су повремено потопљене слане ливаде. Јављају се као мање оазе које у низу представљају посебност овог подручја. Тако асоцијација Puccinellietum limosae заузима највлажнија подручја а асоцијација Hordeetum hystricis најсувља подручја. Обод копова настањен је степско- ливадском вегетацијом.
У СРП Слано копово на територији јединствене слатинске заједнице, обитавају групе заштићених и строго заштићених врста сисара. Главне врсте сисара су: европска текуница, пољски миш и степски твор. Идеалан је амбијент за: ждралове, дивље гуске, дивље патке, шљикарице, сабљарке и жаларе. Многе врсте птица су ишчезле са овог подручја. Пример је плавокљуна патка . Слано копово се први пут помиње као место гнежђења ове птице 1953. године а последње забележено гнежђење је било 1962. године. Након тога ова врста се спорадично јављала али без гнежђења до 1984. године. Установљено је да су плавокљуне патке обитавале на овом подручју само када је ниво воде у језеру био довољно висок да плави околну трску. С обзиром да је последњих година Поштино и Слано копово углавном пресушивало, ради се интезивно на регулацији водног режима како би се ова популација и још многе друге вратиле на ово подручје.
Слано копово представља једно од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији. Такође, представља и јединствену миграторну станицу за птице селице. У периоду јесење миграције, представља место где се масовно окупљају патке, гуске и ждралови. Тако се у једном дану на Сланом копову окупи око 20. 000 ждралова, што је и максимална забележена бројност ове врсте у Србији. Најважнији фактори који омогућавају окупљање оволиког броја разних врста птица су доступност хране, повољан географски положај и најбитније – мир који је птицама овде обезбеђен. Наиме, обзиром да се Слано копово налази у центру ловишта којим газдује ,,Ловачко удружење Нови Бечеј’’, лов је на овом подручју у потпуности искључен. Најактивнији су ждралови који се скупљају у огромним јатима у рeзервату. Приликом миграције која почиње у септембру месецу, углавном из централне Европе и Сибира, ове птице користе успутне станице да се одморе и нахране. Поред националног парка” Hortobagi” у Мађарској, Слано копово представља најзначајније место одмора за ове птице које путују ка Африци. Плитка вода језера, засејана поља у околини и тишина новобечејског атара право су освежење за ове птице.
Сваке године у новембру месецу, када се ждралови окупљају у највећем броју у резервату, дешава се јединствени фестивал који носи назив “Фестивал ждралова”. Љубитељи природе, авантуристи, научници, орнитолози,посматрачи птица, школе, вртићи, суграђани, гости из Србије и иностранства…сви заједно могу да погледају овај јединствени плес на небу. Тих дана на јесењем сивом небу, на хиљаде ових птица, у великим јатима, праве праву представу само за наше очи. Осим посматрања ових величанствених птица, организују се и интересантне радионице за децу, пишу стихови, цртају ждралови, организују маскембали и као најлепша ствар - један диван дан проведен у природи!
СРП Слано копово поседује добре туристичке потенцијале: пејзажи, занимљива флора и фауна, стада животиња, ђермови и околни салаши нуде туристима много више од лепоте саме природе. То је традиционални начин живота становника панонске равнице са свим оним елементима који чине живот овдашњих становника аутентичним.
Друге знаменитости
ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ ЗА СЕБЕ