Некада је у Панонској низији храст лужњак ( Qvercus robur) био заступљена врста док је данас његова бројност знатно смањена услед неконтролисане сече. Ретки су примерци који су преживели стотине година, пролећа, лета, јесени и зима... Сада се могу наћи само појединачни стари примерци ове врсте дрвећа који по својој лепоти, грациозности па и хабитусу, красе шуме и атаре наше равнице. Стога ови примерци заслужују посебан статус у категоризацији. Проглашен је спомеником природе 1985. године, у другом је степену заштите а на површини од 1.385 метара квадратних. Иако је пре неколико година дошло до лома једне велике гране услед удара грома, овај храст није изгубио на својој лепоти и атрактивности. А цео доживљај улепшава и чињеница да се тик уз стари храст налази стара црпна станица из 1895. године. Она представља значајно културно добро од историјског значаја овог краја.
