Православна Црква Светог Јована Претече у Врањеву

Прва православна црква у Врањеву постојала је још 1743. године али се не зна место где се тачно налазила. Исте године митрополит тамишко- липовски Георгије Поповић освештао је антиминс, за службу у храму св. Јована Претече у шанцу Врањево и он се чува у ризници темишварске епархије.

Оно што се са сигурношћу зна је да су Срби - граничари по преласку из Бачке 1752.године у Врањево, саградили у средини села на овом истом месту где се и сада налази, православну цркву. Црква је посвећена светом Јовану Претечи а антиминс за њу освећен је 1753.године од стране владике Георгија Поповића.

Прва црква која је постојала била је од плетера, “имала је 4 прозора и двоје простих врата, свода нема осим у олтару мало над трпезом, покривена трском, звоно, порта неограђена… Темпла немају, 4 престолне иконе…”

Запис свештеника Стевана Николића: "Ова божанствена света књига названо свето Еванђеље пређе бивше цркве петровоселске, даровала је црква петровоселска новонасељеном Шанцу Фрањеву цркве светога претече Јована године 1752."

Пре постојеће цркве, која је освећена 24. новембра 1807.године од стране проте Јована Јовановића , после оне од плетера, постојала је и црква саграђена од чврстог материјала. Унутрашњост цркве је поплочана мрамором, столови и певнице су направљени 1825-те године. У певницама има 14 столова, у мушкој цркви 60 а у женској 47. За изградњу овог храма житељи Врањева тражили су позајмицу за цигле од Магистрата у марту 1793. године. Ова црква била је мања али је имала свој иконостас за разлику од цркве од плетера која га није имала.

Данашња црква у Врањеву је уствари проширена раније изграђена црква а доказ томе је клин који се налази у северном зиду споља према "столу матере божије". Према предању, верници су доносили камење са бечејског града за темељ цркве и торањ. 31.08. 1776-те године, епископ темишварски, господин Мојсеј Путник, први пут је био у Врањеву и то је била прва архијерејска посета овом храму.   Садашњи изглед ове цркве датира из 1807. Црква је изграђена од тврдог материјала, дужине 37м, ширине 15м а торањ је висок 44 метра. Стари иконостас пренет је у нову цркву и тамо је био до 1826-те године. Тада је сачињен нови иконостас а стари је продат цркви у Бочару за 300 форинти. Стари иконостас на жалост, продат је у бесцење иако је бар једнако вредан као и нов, јер подаци проте Влашкалина говоре следеће: “за малање слика и цркве плаћено је 21.106 форината, а израда самог иконостаса и за позлату плаћено је 6.865 форината”.

Наводи се да је слике на иконостасу радио Петар Чортановић 1834-1836-те године али овај податак није сасвим прихватљив с обзиром на околности и место становања и рада овог сликара у датим годинама. Највероватнији је податак да је нов иконостас дело Јефимија Поповића, сликара из Великог Бечкерека. Позлату је радио Франц Колб. Документи казују да је торањ на цркви урадио Леополд Рајдн 1861.године за 15.837 форинти. Храм је реновиран и подигнут кор 1903. године. Реновирана црква имала је 4 звона: велико звоно тешко 675 кг произведено у Будиму 1791.године, друго које тежило 350 кг, ливено у Будиму 1789. године, средње тешко 220 кг, ливено у Будиму 1788. године и мало тешко 100 кг, ливено у Вршцу 1845. године. За време Првог светског рата реквирирана су три звона ( друго велико, средње и мало) у војне сврхе. Након рата звона су поново постављена и 1931. године купљена су нова звона. Ливница “Балкан” у Београду била је место где су купљена 1921. године два звона а треће је даровао учитељ у пензији Младен Белић. Грб “Само слога Србина спасава” израђен на бакру, дело је казанџије Милана Јовановића из Новог Сада 1861. године купљен је часни престо, крстионица и умиваоница од црвеног мрамора. Исте године је на Малу Госпојину вршена прва служба на новом часном престолу. Антиминс је осветио епископ др. Георгије Летић 13. октобра 1906. године.

На дан великих црквених празника, прангијама су позивани верници на богослужење. Обично су испаљиване у црквеној порти, а у Врањеву на раскрсници испред православне цркве.

Данашње Врањево 2018-те године је проглашено за просторно културно - историјску целину и заједно са овом црквом, врањевачком католичком црквом, музејом, зградом старе општине и другим вредним културно - историјским објектима чини посебан део Новог Бечеја и наше општине.

Друге знаменитости

crkva-svete-klare

Црква Свете Кларе

manastir kraj tise

Манастир крај Тисе

crkva-svetog-istvana

Црква Светог Иштвана